Registruj se
Prijavi se
Rasadnik vinove loze Beograd
Lozni kalem - Vinske sorte vinove loze.
Njihova osnovna namena je proizvodnja vina.Dele se na sorte za proizvodnju belih i sorte za proizvodnju crnih vina.Na osnovu sadržaja šećera u bobici i odnosu šećera i kiselina sve vinske sorte se dele: sorte za proizvodnju vrhunskih vina; sorte za proizvodnju kvalitetnih vina; sorte za proizvodnju stonih vina.U našoj ponudi su zastupljene sorte za proizvodnju vrhunskih i kvalitetnih vina,koje se gaje u našim agroekološkim uslovima to jestkoje su najzastupljenije kod nas.
Lozni kalem - Stone sorte vinove loze.
Grožđe stonih sorti se upotrebljava u svežem stanju za stonu potrošnju.Sve stone sorte,iz naše ponude, se karakterišu krupnim i rastresitim grozdovima,velikim i ujednačenim bobicama,intezivno i podjednako obojene.Otporne su na gnječenje i manipulaciju,dobro se čuvaju.Prijatnog su ukusa i mirisa,meso je sočno i čvrsto,hrskavo,tanke ali čvrste pokožice (otporne na dodire).Pogodne su za gajenje u vidu pergola i špalira na okućnicama.
Njihova osnovna namena je proizvodnja vina.Dele se na sorte za proizvodnju belih i sorte za proizvodnju crnih vina.Na osnovu sadržaja šećera u bobici i odnosu šećera i kiselina sve vinske sorte se dele: sorte za proizvodnju vrhunskih vina; sorte za proizvodnju kvalitetnih vina; sorte za proizvodnju stonih vina.U našoj ponudi su zastupljene sorte za proizvodnju vrhunskih i kvalitetnih vina,koje se gaje u našim agroekološkim uslovima to jestkoje su najzastupljenije kod nas.
Lozni kalem - Stone sorte vinove loze.
Grožđe stonih sorti se upotrebljava u svežem stanju za stonu potrošnju.Sve stone sorte,iz naše ponude, se karakterišu krupnim i rastresitim grozdovima,velikim i ujednačenim bobicama,intezivno i podjednako obojene.Otporne su na gnječenje i manipulaciju,dobro se čuvaju.Prijatnog su ukusa i mirisa,meso je sočno i čvrsto,hrskavo,tanke ali čvrste pokožice (otporne na dodire).Pogodne su za gajenje u vidu pergola i špalira na okućnicama.
VINOVA LOZA PRODAJA.
RASADNIK VINOVE LOZE.
Afuz Ali.
Masa dostiže 500 g, izuzetno i više od 1 kg.
Bobice su veoma krupne, jajoliko ili urmasto izdužene, žutozelene boje, na sunčanoj strani ćilibarnožute.
Neutralnog je mirisa.
Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu.
Kardinal.
Sorta je selekcionisana u Kaliforniji (SAD).
Drugih sinonima nema.
Veoma je zastupljena u svim vinogorjima Srbije i Crne Gore.
Odlikuje se veoma bujnim cokotom, ima hermafroditan cvet, oplodnja je nesto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kisni period.
Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje.
grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise.
Veoma je prinosna sorta, prinos grozdja varira od 20 000 do 25 000 kg/ha.
Grozdje sazreva veoma rano.
Sira sadrzi 14 – 18 % secera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina.
Grozdje je veoma ukusno za potrosnju u svezem stanju, odlicno podnosi transport.
Moldava.
Međunarodni hibrid najomiljeniji među crnim sortama, specifičan po tome što je otporan na zimske mrazeve, filokseru, gljivične bolesti – posebno na plamenjaču i sivu plesan.
Sazreva u drugoj polovini septembra.
Grozd je krupan, rastresit.
Bobica je krupna, ovalnog oblika, tamnoplave boje, bogato prekrivena pepeljkom.
Prijatnog , osvežavajućeg ukusa, bez posebnog mirisa.
Uspešno se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima.
Zahteva kratku i mešovitu rezidbu. Period sazrevanja: početak oktobra.
Muskat Hambur.
Masa grozda dostiže 400 g.
Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pepeljkom.
Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa.
Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove.
Muskat Italia.
Sazreva sredinom oktobra.
Grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdužen.Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti.
Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa.
Vodeća je voda u svetu medju stonim sortama.Vrlo je postojana i dobro podnosi transport. Period sazrevanja: početak oktobra.
RASADNIK VINOVE LOZE.
Afuz Ali.
Masa dostiže 500 g, izuzetno i više od 1 kg.
Bobice su veoma krupne, jajoliko ili urmasto izdužene, žutozelene boje, na sunčanoj strani ćilibarnožute.
Neutralnog je mirisa.
Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu.
Kardinal.
Sorta je selekcionisana u Kaliforniji (SAD).
Drugih sinonima nema.
Veoma je zastupljena u svim vinogorjima Srbije i Crne Gore.
Odlikuje se veoma bujnim cokotom, ima hermafroditan cvet, oplodnja je nesto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kisni period.
Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje.
grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise.
Veoma je prinosna sorta, prinos grozdja varira od 20 000 do 25 000 kg/ha.
Grozdje sazreva veoma rano.
Sira sadrzi 14 – 18 % secera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina.
Grozdje je veoma ukusno za potrosnju u svezem stanju, odlicno podnosi transport.
Moldava.
Međunarodni hibrid najomiljeniji među crnim sortama, specifičan po tome što je otporan na zimske mrazeve, filokseru, gljivične bolesti – posebno na plamenjaču i sivu plesan.
Sazreva u drugoj polovini septembra.
Grozd je krupan, rastresit.
Bobica je krupna, ovalnog oblika, tamnoplave boje, bogato prekrivena pepeljkom.
Prijatnog , osvežavajućeg ukusa, bez posebnog mirisa.
Uspešno se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima.
Zahteva kratku i mešovitu rezidbu. Period sazrevanja: početak oktobra.
Muskat Hambur.
Masa grozda dostiže 400 g.
Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pepeljkom.
Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa.
Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove.
Muskat Italia.
Sazreva sredinom oktobra.
Grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdužen.Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti.
Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa.
Vodeća je voda u svetu medju stonim sortama.Vrlo je postojana i dobro podnosi transport. Period sazrevanja: početak oktobra.
RASADNIK VINOVE LOZE.
VINSKE SORTE.
STONE SORTE GROŽĐA.
U nasoj ponudi pored vocnog sadnog materijala nalazi se i vinova loza.
Veliki izbor stonih i vinskih sorti.
Zatim sorte koje traze manje ili u opste ne traze polivanje hemijskim sredstvima.
VINSKE SORTE.
STONE SORTE GROŽĐA.
U nasoj ponudi pored vocnog sadnog materijala nalazi se i vinova loza.
Veliki izbor stonih i vinskih sorti.
Zatim sorte koje traze manje ili u opste ne traze polivanje hemijskim sredstvima.
LOZNI KALEMOVI.
RASADNIK VINOVE LOZE U BEOGRADU.
SORTE GRŽĐA U RASADNIKU U BEOGRADU.
Muskat Hamburg.
Kardinal.
Moldava.
Ribijer.
Afus Ali.
Beogradska rana.
Muskat Italija.
Demir Kapija.
Kraljica vinograda.
Viktorija.
Plovdina.
Vranac.
Kaberne Sovinjon.
Crni Burgundac.
Prokupac.
Frankovka.
Sovinjon beli.
Italijanski rizling.
Župljanka.
Smederevka.
Šardone.
Rajnski rizling.
SADNJA VINOVE LOZE.
Jame kopamo u obliku trougla, kvadrata ili kruga.
Širina iskopane jame treba biti 30-40cm, a dubina 40-50cm.
Vreme sadnje prvenstveno zavisi od klimatskih prilika; u južnim vinogradarskim područjima možemo saditi preko cele zime, a u severnim vinogradarskim područjima imamo jesenju sadnju tokom novembra i prolećnu koja počinje početkom marta i traje do 15.
aprila izuzetno do kraja aprila.
Pri kopanju jame površinski sloj zemljišta stavljamo sa jedne a ostatak sa druge strane jame.
Tehnika sadnje loznih kalemova u jame je sledeća: Iskopanu jamu dezinficiramo nekim sredsvom.
Na dno jame stavljamo malu količinu zgorelog stajnjaka a preko dodajemo zemlju koju smo izdvojili iz površinskog sloja i sve ovo lagano sabijamo nogom.
Na ovu zemlju stavljamo pripremljeni lozni kalem na 2-3 cm uz kolac.
Priprema loznog kalema se vrši na sledeći način: Skraćuje se korenov sistem loznog kalema na dužini koliko korena može da zahvati jedna šaka.
Ovakav lozni kalem se potapa u smeši napravljenoj od jednog dela goveđe balege, dva dela ilovače i vode.
Poželjno bi bilo da u ovoj kaši lozni kalem stoji 24 h.
Ovakav lozni kalem je spreman za sadnju.
Vrh loznog kalema smestimo uz kolac.
Korenov sistem pokrivamo zemljom i lagano sabijamo.
Zatim dodajemo 3-5 kg zrelog stajskog đubriva, koji stavljamo po celoj jami i dobro ugazimo.
Zatim se stavlja zemlja, dobro se sabija i dodaje se 3-4 l vode.
Po potrebi stavlja se veštačko đubrivo i sve to zajedno zatrpamo do visine spojnog (kalemljenog) mesta.
Ako kalem nije parafinisan, onda se prekrije sitnom zemljom, odnosno nahumči.
Za parafinisane lozne kalemove ova je mera nepotrebna.
Takve lozne kalemove treba više paziti i redovno zalivati i negovati.
RASADNIK VINOVE LOZE U BEOGRADU.
SORTE GRŽĐA U RASADNIKU U BEOGRADU.
Muskat Hamburg.
Kardinal.
Moldava.
Ribijer.
Afus Ali.
Beogradska rana.
Muskat Italija.
Demir Kapija.
Kraljica vinograda.
Viktorija.
Plovdina.
Vranac.
Kaberne Sovinjon.
Crni Burgundac.
Prokupac.
Frankovka.
Sovinjon beli.
Italijanski rizling.
Župljanka.
Smederevka.
Šardone.
Rajnski rizling.
SADNJA VINOVE LOZE.
Jame kopamo u obliku trougla, kvadrata ili kruga.
Širina iskopane jame treba biti 30-40cm, a dubina 40-50cm.
Vreme sadnje prvenstveno zavisi od klimatskih prilika; u južnim vinogradarskim područjima možemo saditi preko cele zime, a u severnim vinogradarskim područjima imamo jesenju sadnju tokom novembra i prolećnu koja počinje početkom marta i traje do 15.
aprila izuzetno do kraja aprila.
Pri kopanju jame površinski sloj zemljišta stavljamo sa jedne a ostatak sa druge strane jame.
Tehnika sadnje loznih kalemova u jame je sledeća: Iskopanu jamu dezinficiramo nekim sredsvom.
Na dno jame stavljamo malu količinu zgorelog stajnjaka a preko dodajemo zemlju koju smo izdvojili iz površinskog sloja i sve ovo lagano sabijamo nogom.
Na ovu zemlju stavljamo pripremljeni lozni kalem na 2-3 cm uz kolac.
Priprema loznog kalema se vrši na sledeći način: Skraćuje se korenov sistem loznog kalema na dužini koliko korena može da zahvati jedna šaka.
Ovakav lozni kalem se potapa u smeši napravljenoj od jednog dela goveđe balege, dva dela ilovače i vode.
Poželjno bi bilo da u ovoj kaši lozni kalem stoji 24 h.
Ovakav lozni kalem je spreman za sadnju.
Vrh loznog kalema smestimo uz kolac.
Korenov sistem pokrivamo zemljom i lagano sabijamo.
Zatim dodajemo 3-5 kg zrelog stajskog đubriva, koji stavljamo po celoj jami i dobro ugazimo.
Zatim se stavlja zemlja, dobro se sabija i dodaje se 3-4 l vode.
Po potrebi stavlja se veštačko đubrivo i sve to zajedno zatrpamo do visine spojnog (kalemljenog) mesta.
Ako kalem nije parafinisan, onda se prekrije sitnom zemljom, odnosno nahumči.
Za parafinisane lozne kalemove ova je mera nepotrebna.
Takve lozne kalemove treba više paziti i redovno zalivati i negovati.
